Српска Магична Ћирилица
"Сме ли човек да се неосмели у незнано да би разазнао"
Србољуб Митић
Magic Serbian Cyrillic
Srpska Magicna Cirilica - Design Serbia
На ћириличним фонтовима у ИнфоФОРМ-у радимо 35 година, и једина смо таква фирма.
Радећи на томе имамо своје визије o развоју и измени графичког лика ћирилице, али то никог у Србије не интересује
и не само да то никог не интересује, већ су апсолутно сви против било какве промене ћирилице.
Oно што ће сви Срби на ову тему одмах рећи, без изузетка, да ли су писмени или неписмени
ученици или учитељи, наставници или професори факултета, уметници, типографи, филолози
лингвисти, академици je следеће:
Не може се, не сме се, не треба се ћирилица мењати, оно је најбоље и најлепше писмо на свету.
Taкво је наше недвосмислено искуство по овом питању у протеклим годима рада на ћирилици.
Ако ипак некад и покушамо да покажемо да на развоју ћирилице треба радити онда почиње
да извинете пљување, онако по Српски,
"Одакле ти право да то предлажеш, то је наше наследство, то је наша писменост,
то је наша особеност српска, ко те је платио за то"...
Дешавало ми се да ми угледни професор факултета каже:
"Цео свет зна да је ћирилица најбоље светско писмо, смо ви за то нисте чули".
Ја наравно
не могу одговорити у рукавицама оном ко прстом није мрднуо за ћирилицу.
Не пада вам на памет, да ако нас Србе Немци и Енглези хвале, треба бити на опрезу,
што би Душко Радовић рекао: Води рачуна ако ти се неко клања, можда спрема ударац главом,
да ли им можда одговара да вукова цирилица као таква остане и
нестане.
Наводио сам 10 разлога због којих би ћирилицу графички требало мењати.
На пример у Српској ћирилици 21 слово је исто велико и мало (Верзал и Курент), као да су под пресом сабијени
за разлику од латинице која има само 6 истих. Па онда да нека верзална ћирилична слова прелазе базну линију
што није добро. Код латинице ниједно велико слово не прелази базну линију.
Вук је како сам каже, покушавао да их "Саћера у линију" али то није успео.
И тако редно, не желим све да понављам да се безбројни противници ћирилице не радују,
њима могу само рећи да је ћирилица својом фонетиком толико доментна
да то сви остали народи oвo само могу да сањају.
Ја само хоћу овим својим радом да покажем да би ћирилица графички гледано могла бити боља,
не дирајући у чињеницу да сваки глас има своје слово.
Због чињенице да сваки глас и даље треба да има своје слово,
лингвисти који у свим дискусијама о ћирилици воде главну реч,
(јер дизанери слова УОПШТЕ нису за тим столом),
требало би мало да се стрпе од својих коментара на ову тему,
док не саслушају шта графички дизајнери-типографи по овом питању кажу,
јер по њима овде не треба ништа мењати.
Оно да будем искрен, и нашим дизајнерима-типографима ово не смета.
Увек понављам, сам сам себи досадио, поштујем лингвисте и филологе,
нико се њима у њихов посао не меша,
апелујем само на њихово адекватно поштовање према
онима који на графичком лику слова раде.
То је сасвим један други посао, друга струка, други живот и уметност,
који се у Србији не вреднује, па је као такав на маргинама догађаја.
Није овај посао споредан ако је у друштву незаступљен,
он је само део уметности
и културе који код нас није вреднован.
Сваки добар гимазијалац може бити успешан лингвиста и филолог.
Може завршити и дизајн у Србији без да се нешто посебно труди,
али да то заиста успешно и ради могу само они ретки којима је то Бог подарио,
остали могу бити смо учесници у овом послу, што је такође друштву потрeбно.
У овом послу око дизајна слова, типографске куће, никада неће запослити неког
по основу који је факултет завршио, већ искључиво по ономе шта је до тада направио.
Све ово треба имати на уму кад једна струка оцењује рад друге струке.
Радећи на Фонетици наше ћирилице, Вуку није имао нико да помогне око графичког лика слова,
па му је заиста тешку било да се са овим сам избори,
он је форсирао фонетику и у томе успео а слова је направио најбоље сто је сам могао.
Вук је све своје противнике језичке реформе на најгрубље начине омаловажавао и критиковао,
никог није било до данас да му истом мером одговори и да му каже:
"Ти си Вуче руска слова секао маказама за шишање овца и лепио их брашном,
сва твоја слова су графики гледано лоша слова, а слова Љ и Њ су ти Вуче као трокрилни ормани",
па да и он остети тежину истинске и грубе критике његовог рада.
(a што сам давно писао на сајту cirilica.rs)
Иако фонетско писмо није Вукова идеја него Саве Мркеља, Вук је све то истерао до краја
како је знао и умео ризикујући притом и свој сопствени живот.
На овом важном послу да фонетска ћирилица заживи заиста смо му захвални.
Замислите само да данас пишемо старословенским писмом, већ би одавно ћирилица изумрла.
Вук нам није оставио у аманет да се слова графички не могу мењати и усавршавати,
то смо само ми Срби својим нерадом, себи увртели у главу.
Ја лично имам утисак као да је Бог Србима за сва своја трпљења и заслуге кроз историју
једноставно подарио
ово фонетско писмо српске ћирилице, али да је притом себи у браду рекао:
"Од мене је доста, да сваки глас има своје слово, а ви се сами побрините да слова изгледају лепо,
много би вам било да вам и то решим".
Пошто нико у Србији не жели ни да помисли о некој промени ћирилице,
ако то Народ и Просветитељи то не желе, није Спортски присиљавати их на такво размишљање.
Тако и ми ове промене ћирилице НИКОМ НЕ НУДИМО
и нема никакве потребе да нас неко за ово критикује и ружне ствари о овоме прича,
не што се тих критика бојимо, него да не губимо више енергију на бесмислену полемику.
Ми само покушавамо да за себе направимо графички бољу ћирилицу,
да на том плану радимо, маштајући о лепоти слова и њиховој магији
и да успут покажемо да постоје и другачије виђење од постојећег.
Можда ће доћи неки нови клинци, који ће хтети и смети да на овоме раде.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Још неки од наших старих текстова на ову тему:
Давне 2006. године, отворили смо сајт www.cirilica.rs са намером да радимо на унапређењу ћирилице
користећи своје дугогодишње искуство у раду на графичком лику ћирилице.
Показали смо основне недостатке појединих ћириличних слова и предложили рад на најкритичнијим
ћириличним словима, притом не дирајући у фонетику ћирилице да сваки глас има своје слово
Ово испод је слика из 2006. године.
Свако слово је било образложено, због чега графички није добро.
* * *
Да ли ми Срби имамо право да радимо на побољшању ћирилице, и ка бољем тежимо.
Предлагали смо да ми напривимо галерија од више стотина слова за свако слово
па да видимо да ли 200 година после Вука можемо наћи неко боље графичко решење за ова слова
не нудећи неку промену, него само рад на томе који би касније показао своје.
Тада нисмо нудили своје решење ових слова јер смо хтели да се сви у то укључе,
и да не буде да смо ми искористили нечију идеју у неку своју корист као Вук Мркељову идеју.
За више од 12 година, нисмо добили апсолутно ни један предлог нити било какву подршку.
Добијали смо несхватљиве меилове, углавном да је ћирилица најлепши и најсавршенији фонт на свету,
и да ту не треба ништа мењати... не сме се, не треба се, не може се ћирилица мењати.
Сва дата образложења нису узимана у обзир, па чак ни та да се латиница много лакше и брже чита
од ћирилице
због њеног бољег графичког решења.
На сајту сам и копирао неке добијене меилове, као једне професорке Српског из београдске гимназије, која каже:
Није ми јасно о чему ви причате, шта у ћирилици може бити боље. Као да ништа од написаног није прочитала.
Одговорио сам: Поштована професорко, узмите 30 листова празног А4 папира и поделите их сваком ученику
у одељењу, па им кажите да свако направи свој прелог новог слова Г или Д,
па ако неко направи графички гора слова, пошаљите ми да видим.
(Није знала о чему јој причам, нити је одговорила).
Када је то постало мучно и несврсисходно, написали смо на сајту да је бесмислено
народу намeтати неко своје виђење о бољој ћирилици ако то народ не жели, и све скинули са сајта
а сајт затворили као несврсисходан, препустили сајт другима који су обећали рад на промоцији ћирилице,
али се то није тамо није десило
и сајт је остао до данас празан.
* Морам овде да додам, да су за ово засужни и неки за мене најмеродавнији људи за слова које сам познавао,
а који су за ову идеју рекли да је то "Млаћење празне сламе" и "Немој ме око овога петљати".
Не желим овде да им спомињем имена али ће се они сами препознати, бољих од њих двојице нисам знао.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Шта после свега већ реченог рећи...
Можда оно што тада нисмо смели да кажемо, а то је да је много више слова требало мењати а не само горе предложена.
За слово З се не зна да ли је број 3 или слово, слово Д је као дрво које је пустило корење,
сово Ж је као храст самотњак у сред поља а Ш је као трокрилни орман на сред зида.
Данас, када више ником не морамо да се правдамо, јер ником ништа не нудимо као готово решење,
променили смо 45 слова у ћирилици, све што нам је сметало, и заменили их са по нама
најбољим графичким решешим које човечанство има.
Ово није коначно решење, ово је садашња верзија нашег виђења овог проблема.
Сва ова слова су из нашег мултијезичког фонта Orach Technic Pro сa близу 4.000 карактера
тако да постојећа ћирилична Српска тастатура може дирекно писати овим словима
ако би се распоред слова променио и изабрао фонт Оrach Magic Српска Ћирилица.
А да ли имамо право да ово урадимо. Наравно да имамо.
Нико нема права на ограничени број једно и дво потезних графичких решења као на пример O, X, Y,
уосталом, ова слова се налазе у најстаријем писму за које човечанство зна а то је Винчанско писмo,
које je нађено баш испод нашег кућног прага, па можда су то баш и наша Српска слова.
Каже нам један учени господнин коме смо ово случајно показали
"Ко ће све ово децу да научи".
Радећи мало на Јапанким словима, сазнали смо да њихва деца до 6-тог разреда основне школе морају да
науче 600 слова, а до краја средње школе свих 2.000 слова, па ваљда би и наша деца могла да науче 30 нових слова
кад побеђују на толиким светским такмичењима, па и у самом Јапану.
Наравно, ово није дефинитивна варијанта, безброј је компромиса овде направљено.
У овој верзији 2.5 пошли смо од претпоставке да у фонту нема ни једно новонаправљено слово,
већ да су сва постојећа и важнијим Про фонтовима, што би значило да се читаве фасмилије ове магичне ћирилице
могу добити једноставним препакивањем слова на друга кодна места у фонту
а што би била још једна магична страна ове ћирилице.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
""Сме ли човек да се неосмели у незнано да би разазнао"
У дугом низу година рада на идеји Магичне ћирилице увек се некако сама наметала Вукова реченица
да је онај ко је измислио слова, више је био Бог него човек,
па тако ако на нечему радиш и Бог ти нешто може дошапнути,
а ако спаваш и ништа не радиш, што би ти и Бог нешто џабе дојављивао.
Тако радећи на на словима у нашем техничком фонту Orach Technic Pro, који је детаљно приказан на овом сајту,
нацртали смо практично сва слова света, а што је много другачије него само прегледати их,
1487 Латиничних
647 Ћириличних
367 Грчких
81 Хебрејско
227 Арапских
248 Јапанских
129 Индијских
итд
Укупно 3928
Каже се у типографији да је за цртање једног слова потребан један дан,
притом се мисли на познато писмо на коме се ради, а не на непознатим писмима,
за шта је потрбно много више времена.
У почетку нашег рада на новим словима Српске ћирилице
не правећи језичку већ само графичку реформу слова,
сматрали смо да је могуће нацртати нова једнопотезна или двопотезна слова.
Много година касније, када смо сва слова света исцртали за наш фонт Orach Technic Pro,
схватили смо да је немогуће
нацртати такво слово а да сви људи света то до данас нису направили.
Овде мислимо на добра и једноставна решења која би парирала
графички најбољим словима светске цивилизације.
Само онај ко ово није радио а ни пробао да нацрта неко слово у ово неће веровати.
И шта онда радити,
ако не можемо нацртати боља слова од постојећих
Латиничних, Ћириличних, Грчких, Хебрејских, Арапских, Индијских итд,
а хтели би да наша Магича ћирилица има најлепша слова света.
Нема избора него да једноставно усвојимо најлепша и најболља слова.
А да ли имамо право на то. Наравно да имамо и правно културолошски
и људски.
Графички лик неког слова се не може заштити, као на пример ни круг, квадрат, троугао
то је практично Опште добро целог човечанства.
На пример, да Грци нису нацртали Сигму, ја би је нацртао после ових 4.000 нацртаних слова,
јер је Сигма једно једноставно, препознатљиво и добро графичко решење.
Чије је слова А из Винчанског писма и многа друга. Нико нема "Патентно право" на слова
као ни неко друго морално, културолошко или не знам већ какво друго право.
Каже ми скоро један наш књижевник на ову тему:
"Кад би се ово неким случајем усвојило, цео свет а првенствено Европа
скочила би на нас да смо плагијатори и ко зна још каквим погрдним именима и оптужбама".
Па шта кажем ја, без разлога нас је и цела здружена европа бомбардовала 1999.,
ни криве ни дужне, на правди Бога истинога. Да ли смо ми криви за то - нисмо.
И да ли су били у праву, нису. Да ли они имају права на ова ова слова - немају.
Да ли можемо да им покажемо винчанско писмо, можемо.
Труди се запад на све начине да покаже да Винчанско писмо није Српско,
него да је писмо Подунавске културе,
па шта и да је Подунавске културе, и они га користе па ништа.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
У претходним писањима су само неке најосновније цртице што би се рекло,
а за многе неречене ствари била би потребана најмање једна књига,
коју би опет ми требало да финансирамо и да и она буде нечитана.
Ова претходна варијанта Магичне ћирилице верзија 2.5 горе приказана,
направила нам је велике (графичке) муке по много основа код малих-курентних слова.
Профилтрирали смо сва светска курентна слова и једва смо некако избрали 30 слова.
Слова су графички неупоредиво боља од постојеће ћирилице,
али су ту опет још многи графички проблеми који мене лично не чине срећним,
практично и конкретно речено, немам довољно добрих малих (курентних) слова.
Да ми је пре 20 година неко рекао да од свих постојећих слова света
нећу моћи да изаберем 30 верзалних и 30 курентних слова, ја му не бих веровао.
Али када сaм од 4.000 слова прво избраo
100 верзалних и 100 курентних,
па из њих требао да изберемо 30 једних и 30 других,
одмах сам видео да неће бити довољно добрих слова, нарочито малих-курентних.
Како у латиници, цирилици и грчком, није било довољно добрих слова
морали смо да узмемо и нека велика-верзална хебрејска слова.
Сво време ми је било на памети, као ће наши дизајнери нацтати ова слова кад их не познају,
па сам поново покушавао да из одбачених слова неко вратим, али без успеха.
Код малих-курентних слова ствар је била далеко гора, права ноћна мора.
Е тада ми је Бог дојавио... Нека киша падала, невреме неко било... :)
"Kако ови Хебреји немају мала слова а Свето писмо написали".
А ДА ЈА ИЗБАЦИМ
МАЛА-КУРЕНТНА СЛОВА ИЗ ЦИРИЛИЦЕ!
Да ли би ме неко због тога убио...
па Мркељ је због слова завршио у лудници а Вук једва главу сачувао.
Можда и би, да то неком нудим, ал ја ово ником не нудим,
ја само маштам сам са собом, како би ћирилица могла да буде још боља и једноставнија.
Читао сам књигу Меше Селимовића "За и против Вука", тражећи тамо да видим
да ли се негде спомиње реформа графичког лика Вукових слова, али ништа од тога.
Свуда се прича и мисли о Вуковој реформи језика а графика се нигде не спомиње.
Оно што је на мене оставило јак утисак у овој књизи је Вукова безобзирност према тада најписменијим
људима тога времена а који су увек били везани за цркву која по својој догматици не жели промене.
Можда је и то један од разлога што ја овим својим предлогом не желим никог да увредим,
иако сам потпуно сигуран да је овакво решење графички апсолутно боље од постојећег.
Никави лингвисти, дизајнери, типографи, академици не би ме могли уверити у супротно, не што сам ја
нешто паметнији од њих, него једноставно зато што се овим проблемом нису бавили толико као ја.
Наравно не мислим да се моји предлози не могу негде променити и побољшати
али је то беконачно далеко од ове приче коју нисмо ни почели да причамо.
У свакој причи о цирилици, на сваком "Округлом столу" лингвисти воде главну реч у свему.
Ни за суседнем столом ни у ходнику нема никог ко се бави графичким ликом слова,
и не само да их нема, ником не пада напамет да их за "Округли сто" позове.
Лингвисте наравно максимално поштујем, то је један читав свет знања, важности и условљености,
они су врло важни и незаобилазни, али оно што они не прихватају је чињеница да:
Ћирилица не изумире због лингвистике већ због лошег графичког решења
ћириличних слова,
и да то треба да буде основа свих расправа за очувању ћирилице.
Оно што не знам, а што би требало бити предмет полемике са најпатнијим људима које у Србији имамо,
какве би све последице и ломове у стварном животу и код народа могла имати
једна оваква промена као што би то била Магична ћирилица.
Лично сматрам да би се о овој теми лакше причало када би на почетку полемике заузели став:
НЕ ЖЕЛИМО НИШТА ДА МЕЊАМО У ЋИРИЛИЦИ,
АЛИ ХАЈДЕ ДА ПРИЧАМО О ГРАФИЧКИМ ЛИКОВИМА ЋИРИЛИЦЕ 200 ГОДИНА ПОСЛЕ ВУКА.
Имали смо на стотине трибина и округлих столова о вуковој реформи језика,
али ни једну о могућој реформи графичког лика слова српске ћирилице.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Првом коме сам ову најновију верију 7 показао, питао ме је:
А као ћеш великим словима писати песме, ко да су песме најважнија ствар на свету.
Лепо, писаћемо Small-Capital-Italic смањеним вералним словима као курентним и то италик,
као што су на крају филмова писали глумце,
трудeћи се да слова што лепше изгледају.
На Српској Ћириличној тастатури смањена велика слова била би на местима малих слова.
Имало би то и неких негативних ствари свакако, али би предност била немерљиво већа.
Тако смо из магичне ћирилице у верзији 7.0 избацили мала-курентна слова.
Код Верзалних
слова такође смо избацили Хебрејска слова из једног другог разлога.
Хебрејска слова су ретка у
Про фонтивима. Највећи број Про фонтова има
латинична, ћирилицна и грчка слова, па се тако из било којег Про фонт може
лако добити Магична ћирица, што је такође још једна Магична ствар.
Са овим би потпуно избацили развој ћирилице који ионако не радимо,
цео свет би то у будуће то за нас радио, доста смо ми Срби за њих радили.
Навећа критика Вуку Караџићу за његову реформу била је да нас са својом реформом
одваја од Руса. То је тачно, али тачно је и то да је направио бољу - фонетску ћирилицу.
Тај проблем сада више немамо, у овом случају магичне чирилице имали би проблем
само сами са собом :), сами би морали од себе да се одвојимо :),
исто онако као што би требали да се одвојимо-одрекнемо
свега оног лошег у нашој историји и садашњости.
Не сменмо се одрећи Милоша Обилића, Карађорђа Петровића, Живојина Мишића,
али свих оних других лоших који има много, не смео се НЕ ОРЕЋИ.
Наравно, цео свет би нарочито овде био против нас, али то није ништа ново за нас Србе :).
Који би искорак српске ћирилице био коришћем најлепших и наједноставнијих
графичких решења слова, као и избацивањем малих-курентних слова, процените сами.
И поново морам да поновим: Никоме ја ово моје решење не нудим, то су само моја размишљања
до којих сам дошао целог живота радећи са словима и ћирилицом.
Све ово презентујем на свом сајту у нади да ћу и остале који нису о овоме размишљали
потстаћи да о овоме размишљају и да се укључе у развој ћирилице који никад не сме престати.
2023.
-------
Септембар 2024.
Слушам на телевизији, министар културе даје важну изјаву:
Предложићемо конкретне мере и кораке за очување "Вукове Српске Ћирилице"
и поред осталог најављује нове ћиричне фонтове, па каже:
"Кao treći korak, pre kraja ove godine, Ministarstvo će izaći sa velikim konkursom za
dizajn novih ćiriličnih fontova i time će zainteresovati mlade dizajnere,
primenjene umetnike i umetnike da rade na izradi fontova,
čijim bi nagrađivanjem Ministarstvo de fakto sprovodilo njihov otkup
i ponudilo
svakome ko želi nove ćirilične fontove da koristi, da do njih dođe bez naknade".
----
Баш лепо...
Сви ће бити позвани само не и старији типографи који на овоме целог живота
ovo
самостално и о свом трошку раде,
а који
на овквим конкурсима не учествују, јер не могу да испуне услове конкурса.
Нису више млади, нису лепи, нису примењени и непримењени а нису ни подобни ни послушни :).
Паре су им давно биле потребне понајвише за скупе ласерске штампаче, кертриџе и папире
када су све ово радили, сада им оне више ништа не значе.
Вукова задужбина је
због овог и основана 1987, да направи прве стандардне ћириличне фонтове.
Небројане народне паре су тамо дате из разних министарстава
и као донације
највћих српских државних фирми,
и до данас за 37 година од оснивања то нису направили,
а из свог статута
су избацили да то уопште и раде.
Шта ће мо ми Срби за Еxpo 2027. од наше културе да покажемо,
ако је фонт најбољи претставник културе једног народа.
Ако неко има добар рукопис он тиме показује своју културу, своје писмо, тиме се дичи,
а ако не зна да пише, он ставља палац уместо потписа и тиме се идентификује.
И сад ће држава да ангажује неке
клинце да то држави реше-направе тек тако за џ,
нудећи им паре за лилихип и сладолед,
а њихове најстручније установе то нису успеле од Вука до данас да направе.
Давно сам написао свој проглас родитељима:
Не дајте децу да уче за типографе, сем ако немате довољно пара да их целог живота финансирате.
Ово се после 30 година показало више него истинитно и тачно.
Млади ћирична слова нису могли да науче јер министарство просвете то школама није направило.
Штампари који за школе пишу књиге, некако се сами довијају, као и учитељи и наставници.
Бивши ЈУС и садашни СРБ стандард то нису направили,
и како сад држава мисли да ови млади то њима направе.
Каже ми скоро директорка једне београдске гимназије:
Ученицима четврте години ове гимназије наставница Српког језика стално понавља...
писмени МОРА БИТИ НАПИСАН ЋИРИЛЦОМ.
Пола разреда писмени задатак напише латиницом
а један ученик напише ЈА НЕ ЗНАМ ЋИРИЛИЦУ и ником ништа.
Давно сам престао да о овој теми пишем ипак неки важни делови тих писања сачувани су овде:
https://graviranje.rs/cirilica_srpska/index.htm
* * *
Мени све ово изгледа као кад би неко силан хтео да засади дрворед Тиса
испред манастира, па да исте године one порасту velike као манастир.
Па таман кад би и Бог хтео да у томе помогне, ништа од тога не би било... :).